Intervju

Svetlana Maraš

Svetlana Mara┼í je kompozitorka i zvu─Źna umetnica iz Srbije, ─Źiji je rad prepoznat u Srbiji i inostranstvu. U razgovoru sa njom saznali smo kako je po─Źelo njeno putovanje sa zvukom, kako se odjedanput na┼íla u snegu do kolena u Finskoj na studijama i koliko rad na instalacijama nosi sa sobom neizvesnosti i izazova. Dotakli smo se teme muzi─Źkog obrazovanja dece, kao i o budu─çnosti zvu─Źnih umetnika i scene kod nas.

by Marija ┼áumaracÔÇó28.07.2020ÔÇó18 min read

Gde po─Źinje tvoja pri─Źa sa zvukom?

Muzikom po─Źinjem da se bavim od pete godine. Tad kre─çu ─Źasovi klavira kod ku─çe i od to malo tonova koje znam da odsviram, pravim svoje prve kompozicije i sviram babi i uku─çanima. Ve─ç od slede─çe godine sam u muzi─Źkoj ┼íkoli dva puta nedeljno... Ako razmi┼íljam o nekim zvu─Źnim ÔÇťzanimljivostimaÔÇŁ iz tog vremena koje su mi privukle pa┼żnju, prise─çam se ne─Źeg interesantnog. Moja starija sestra je ve─ç i┼íla u muzi─Źku ┼íkolu, pa smo imali veliki koncertni klavir u stanu, ali i gramofon, slu┼íalice, otac je kupovao plo─Źe. I bila je tu plo─Źa Vuk i sedam kozli─ça. Ta pomalo surova bajka imala je osim pisane i ovu svoju zvu─Źnu interpretaciju u vidu veoma slo┼żene radio-drame sa ─Źitavim ansamblom izvo─Ĺa─Źa od stra┼ínog glasa vuka do hora malih jari─ça... Znala sam napamet svaki segment ove pri─Źe, svaki zvu─Źni efekat, svaki glas sa te plo─Źe, slu┼íala sam je u nedogled. Pro┼ílo je od tad puno vremena do trenutka kad sam sama krenula da se bavim radiofonijom, pro┼íla sam kroz razne faze u─Źenja, istra┼żivanja, bavljenja muzikom. Ali i danas mogu da se setim (jako ┼żivo) utiska koji sam imala slu┼íaju─çi tu plo─Źu. Negde je to sigurno ostavilo trag.

I bila je tu plo─Źa Vuk i sedam kozli─ça. Ta pomalo surova bajka imala je osim pisane i ovu svoju zvu─Źnu interpretaciju u vidu veoma slo┼żene radio - drame sa ─Źitavim ansamblom izvo─Ĺa─Źa od stra┼ínog glasa vuka do hora malih jari─ça... Znala sam napamet svaki segment ove pri─Źe, svaki zvu─Źni efekat, svaki glas sa te plo─Źe, slu┼íala sam je u nedogled.

Imala sam klasi─Źno muzi─Źko obrazovanje. Sa Vukovom diplomom koju sam imala u osnovnoj, mogla sam da se upi┼íem u gimnaziju bez prijemnog, jer je to bilo 1999. i kao i ove 2020, ┼íkola se zavr┼íila za nas u martu, prijemni ispiti su bili ne┼íto improvizovani... Nisam imala nikakvo interesovanje da ┼íkolovanje nastavim u tom smeru i uprkos ┼żeljama ┼íire i u┼że familije, upisala sam se ÔÇťsamoÔÇŁ u srednju muzi─Źku ┼íkolu. Tad sam ve─ç nau─Źila neke fenomenalne stvari koje su me dovele do boljeg, supstancijalnijeg razumevanja muzike i muzi─Źke forme kroz predmete poput harmonije, kontrapunkta, muzi─Źkih oblika. Istovremeno kre─çem da koristim kompjuter u komponovanju koriste─çi MIDI tehnologiju, efekt procesore i tome sli─Źno. Preko soul seek-a otkrivam eksperimentalnu elektronsku muziku i skidam teorijske tekstove, muziku, note, pravim jednu koliko-toliko sistemati─Źnu kolekciju tih stvari kojima se sama obrazujem u toj oblasti.

Od 2002. godine studiram kompoziciju na Fakultetu muzi─Źke umetnosti u Beogradu. U periodu tih studija interesovanja za muziku me vuku sve dalje od toga ┼íto formalno obrazovanje pru┼ża, i kroz interakciju sa brojnim akterima scene slobodne improvizacije, uranjam sve dublje u eksperimentisanje sa zvukom koriste─çi pro┼íirene tehnike sviranja na klaviru, no-input miksetu i sli─Źne stvari. Va┼żan trenutak iz tog doba za mene je serija doga─Ĺaja pod nazivom ┼áalter ili Interaktivni ┼íalter koji organizujem sa svojim prijateljima i kolegama i kao neki vrhunac toga vidim izvo─Ĺenje dela Pendulum music Steve Reich-a u (tada┼ínjoj) maloj sali SKC-a. Do nedavno je fotografija sa tog doga─Ĺaja prekrivala ─Źitav zid ulaznog hodnika u SKC, mo┼żda je jo┼í uvek tamo... Mislim da smo prvi izveli taj rad kod nas i izveli smo ga veoma uspe┼íno!!! Kad je krenuo da pi┼íti feedback od ta tri mikrofona koji vise sa plafona iznad zvu─Źnika ulaze─çi i izlaze─çi iz faze, u polu-praznoj sali SKC-a, bilo mi je puno srce. Bilo je ba┼í neko veliko uzbu─Ĺenje, kao da se ne┼íto jako bitno de┼íava.

Kad je krenuo da pi┼íti feedback od ta tri mikrofona koji vise sa plafona iznad zvu─Źnika ulaze─çi i izlaze─çi iz faze, u polu-praznoj sali SKC-a, bilo mi je puno srce. Bilo je ba┼í neko veliko uzbu─Ĺenje, kao da se ne┼íto jako bitno de┼íava.

┼ákolovanje u Beogradu prestalo je da ima bilo kakav zna─Źaj u mom bavljenju muzikom u jednom trenutku i produ┼żila sam u Finsku na studije kad sam upisala petu i poslednju godinu na FMU. Nikad nisam dala zavr┼íni, diplomski ispit iako mi je samo on ostao.

Nakon studija u Srbiji, odlaziš u Finsku na dalje usavršavanje. Koje razlike si primetila studirajući na ova dva fakulteta?

Studije u Finskoj bile su prava odsko─Źna daska za mene. U to vreme nije bilo puno fakulteta u Evropi koji su spajali ono ┼íto se danas zove art & science, a tada je bilo popularnije pod nazivom media art. Helsinki Media Lab je i┼íao i korak dalje pa je imao program New Media i jo┼í dalje pa su ba┼í te godine kad sam ja oti┼íla otvorili smer Sound in New Media. To je bilo to! Dok sam ┼żivela u Beogradu, pre toga, dosta sam ─Źitala i pratila preko interneta o razvoju tehnologije u muzici i njenoj umetni─Źkoj primeni. Imala sam poskidane pdf-ove silnih doktorata na tu temu, sve mogu─çe ─Źlanke sa NIME konferencije i shvatila sam da ako ho─çu da izu─Źavam tu oblast mora─çu da odem u inostranstvo da studiram. Na┼íla sam ┼íkolu u Finskoj preko interneta, spremila papire i skoro preko no─çi, na┼íla sam se u snegu do kolena i u najboljoj mogu─çoj ┼íkoli na svetu! 2008. je godina i ja ulazim u─Źionicu koja ima platno za projekciju umesto table, whiteboard pored, nema klupa naravno nego svi sede ra┼ítrkano sa ┼íoljom kafe ili ─Źaja pored i imaju laptop umesto sveske i olovke. Bila sam ┼íokirana i vi┼íe nego sre─çna.

Na┼íla sam ┼íkolu u Finskoj preko interneta, spremila papire i skoro preko no─çi, na┼íla sam se u snegu do kolena i u najboljoj mogu─çoj ┼íkoli na svetu! 2008. je godina i ja ulazim u─Źionicu koja ima platno za projekciju umesto table, whiteboard pored, nema klupa naravno nego svi sede ra┼ítrkano sa ┼íoljom kafe ili ─Źaja pored i imaju laptop umesto sveske i olovke.

Obrazovanje na sada┼ínjem Aalto univerzitetu (tada se zvao TAIK) bilo je onakvo kakvo moje obrazovanje do tad nije bilo, a bilo mi je preko potrebno - koncizno, direktno, prakti─Źno, raznovrsno, inspirativno, podsticajno. Osim programa Medijske laboratorije gde sam studirala, imala sam mogu─çnost da poha─Ĺam sve one kurseve koje sam smatrala da doprinose mom znanju i ve┼ítinama u oblasti kojom ┼żelim da se bavim, a koji su bili u drugim ┼íkolama sa kojima je moj fakultet imao sporazum o saradnji. I tako sam od kurseva filmske muzike i sound art-a na Sibelijus akademiji, do muzi─Źke semiotike na Institutu za teoriju umetnosti, poha─Ĺala sva┼íta ┼íto sam mislila da mi je va┼żno. To su najbolje dve godine mog celokupnog obrazovanja. Tre─çe godine sam bila zaposlena na istom tom fakultetu kao nau─Źna saradnica na zanimljivom projektu interaktivne VR instalacije koja je uklju─Źivala 5+1 interaktivni zvuk. Napravili smo instalaciju za jedan muzej, napisali nekoliko nau─Źnih radova i kad je projekat bio zavr┼íen odlu─Źila sam da se odselim iz Finske.

Tokom tih studija, podsticali su nas sa svih strana i podr┼żavali u tome ─Źime smo hteli da se bavimo, pa sam ja prve pozive da prika┼żem svoje radove na izlo┼żbama i festivalima, dobila ve─ç tada.

Tokom tih studija, podsticali su nas sa svih strana i podr┼żavali u tome ─Źime smo hteli da se bavimo, pa sam ja prve pozive da prika┼żem svoje radove na izlo┼żbama i festivalima, dobila ve─ç tada. Imala sam i jedno zna─Źajno radijsko gostovanje gde sam predstavila to ┼íto sam radila i izvela u┼żivo neku zvu─Źnu improvizaciju. Tokom ┼íkolovanja u Finskoj, princip je bio da se kroz svaki kurs koji smo imali, pove┼żemo sa realnim svetom na neki na─Źin. Pa smo tokom ─Źasova filmske muzike npr. pose─çivali studio u kom se radila muzika za Kaurismakijev film, radionice muzi─Źkog programiranja su nam dr┼żali kreatori tada najaktuelnijih muzi─Źkih softvera i skoro svaki rad koji smo pravili trebalo je izvesti tako (dobro) da mo┼że da se prika┼że javno. Tome je slu┼żila studentska izlo┼żba koja se de┼íavala dva puta godi┼ínje, koja se zvala Demo day. Sama izlo┼żba imala je ozbiljnu produkciju i pose─çenost i to je bila odli─Źna ve┼żba za nas kako da uobli─Źimo svoj rad, a da on ima tehni─Źki i umetni─Źki kvalitet dovoljno dobar da se priika┼że u javnosti.

Tokom ┼íkolovanja u Finskoj, princip je bio da se kroz svaki kurs koji smo imali, pove┼żemo sa realnim svetom na neki na─Źin.

Autorka si mnogih kompozicija i zvu─Źnih instalacija. Kako izgleda i koliko se razlikuje kreativni proces u oba slu─Źaja?

Proces komponovanja muzike i stvaranja instalacija je potpuno razli─Źit. I to je ono ┼íto obo┼żavam. Kad je komponovanje u pitanju, u najprostijem smislu proces je - sednem za komp, ispred zvu─Źnika i radim. I onda ─Źujem svoj rad premijerno ili ga sama izvedem. Ukoliko ga sama izvodim, proces je ne┼íto druga─Źiji jer uklju─Źuje pripremu za nastup u┼żivo ┼íto uklju─Źuje puno rada na tehni─Źkom delu izvo─Ĺenja. To podrazumeva programiranje, organizovanje materijala za ┼żivu manipulaciju, programiranje interakcije izme─Ĺu ure─Ĺaja koje koristim i na kraju kao i kad svirate bilo koji instrument - ve┼żbanje. Najmanje nedelju dana pred nastup moram da imam sve spremno i onda ostaje samo ÔÇťsviranjeÔÇŁ. Tad treniram tu versatilnost u baratnju sa materijalom koju ja jako volim, mogu─çnost da brzo izvedem neke promene, da moj instrument sa kojim nastupam bude jako fleksibilan u svojoj raznolikosti.

U izradi instalacija uvek sara─Ĺujem sa raznim ljudima. Idem po razli─Źitim radionicima, prodavnicama gra─Ĺevinskog materijala, elektronskih komponenti... I to je ono ┼íto najvi┼íe volim. Kompozitorski rad je u┼żasno usamljeni─Źki posao. Kod instalacija nije tako u mom slu─Źaju.

Kad su instalacije u pitanju, mnogo manje sedim (hahahhaha). Pravim skice, planove, sakupljam neke delove materijala i pravim prototip. Onda razmi┼íljam kako to da proizvedem. Sa svakom novom instalacijom, stojim pred (skoro) potpunom nepoznanicom. Imam zadat bud┼żet za produkciju i onda kalkuli┼íem kako da formu svoje ideje prilagodim realnim mogu─çnostima tako da ne pravim kompromis sa idejom. U izradi instalacija uvek sara─Ĺujem sa raznim ljudima. Idem po radionicima, prodavnicama gra─Ĺevinskog materijala, elektronskih komponenti... I to je ono ┼íto najvi┼íe volim. Kompozitorski rad je u┼żasno usamljeni─Źki posao. Kod instalacija nije tako u mom slu─Źaju. Ono ┼íto tu volim je ┼íto dosta ljudi ostavi pe─Źat u tim mojim radovima. I svi smo podjednako bitni.

Kroz instalacije puno, puno u─Źim od drugih o stvarima o kojima ni┼íta ne znam i istovremeno se u─Źim na─Źinu razmi┼íljanja. Na primer ako sara─Ĺujem sa stolarom, otkrijem neku pojedinost njegovog zanata koja mi ne bi ina─Źe pala na pamet, a koja je od krucijalnog zna─Źaja za stvar koju radimo, ili ako sara─Ĺujem sa roboti─Źarima i elektrotehni─Źarima, nau─Źim da precizno obja┼ínjavam svoje ideje koliko god je to mogu─çe, koriste─çi re─Źnik koji posedujem u kome nema previ┼íe tehni─Źkih termina. Na samom kraju, moram isto tako detaljno da iskomuniciram pojedine aspekte rada sa producentima izlo┼żbe, naro─Źito ako se rad realizuje u inostranstvu. Ako mi je potrebna lemilica na licu mesta ili produ┼żni kabl kad sam u Berlinu, ne bi trebalo da presko─Źim takav detalj u tehni─Źkoj listi koju ┼íaljem pre odlaska. Dakle, kod instalacije mi je najbitnije da osmislim celu stvar do najsitnijih detalja, da predvidim sve ┼íto mogu pre nego ┼íto krene izrada. Zatim da je proizvedem najbolje ┼íto mogu u uslovima koje imam i predstavim tako da ona radi tokom celog trajanje izlo┼żbe (┼íto je ponekad vi┼íe od 2 meseca u kontinuitetu). I naravno, da taj rad u estetskom smislu odgovara po─Źetnoj ideji koju sam imala dok sam samo pravila skice razvijala koncept. Fascinira me uvek taj proces kojim se od ideje sti┼że do jednog fizi─Źkog konstrukta u prostoru sa svim svojim pojedinostima - vizuelnim, zvu─Źnim, tehni─Źkim...

Dakle, kod instalacije mi je najbitnije da osmislim celu stvar do najsitnijih detalja, da predvidim sve što mogu pre nego što krene izrada.

U oba slu─Źaja, kompozicije i pravljenja instalacija, kre─çem od rada sa materijalom. U toj inicijalnoj fazi defini┼íe se ┼íta je materijal sa kojim radim, isprobava se, odbacuje. Tu se oblikuje razumevanje ÔÇť─Źime se ja to zapravo bavim u tom raduÔÇŁ. U zavr┼ínoj fazi, defini┼íe se kontekst i koncept unutar koga radim sa materijalom. A sve ovo izme─Ĺu, je najslo┼żeniji deo i podrazumeva zilion odluka, mnogo propitivanja, isprobavanja i puno, puno puno sati rada.

Kako se bori┼í sa profesionalnim o─Źekivanjima i razo─Źarenjima?

Borim se vrlo aktivno, ┼żivo, nekad je ta borba i nemilosrdna. Ali, to su borbe kojima sam ja izabrala da se bavim. Nekada sam imala podjednako velika o─Źekivanja od svakog svog profesionalnog anga┼żmana. Sada vi┼íe nije tako. Ali i dalje imam podjednako velika o─Źekivanja od svakog svog rada, ┼íto su dve razli─Źite stvari. Radu na nekom ┼żivom izvo─Ĺenju mogu da se posvetim u potpunosti sa te┼żnjom da probijem svoj maksimum i napravim ne┼íto najbolje ┼íto mogu. Ali to ne zna─Źi da ─çe svaki od koncerata na kojima izvodim taj rad meni biti podjednako va┼żan. Postoje mesta, publike, doga─Ĺaji, koji su mi va┼żniji od nekih drugih. Bilo bi licemerno da ka┼żem da mi je sve podjednako va┼żno. Me─Ĺutim, nekad se taj poredak promeni neo─Źekivano i iznenadim se - neki naizgled neva┼żan doga─Ĺaj na kome nastupam pru┼żi mi toliko mnogo, da onda uvek iznova preispitujem da li i za┼íto mi je ne┼íto bitno a ne┼íto drugo ne.

Ovaj vid kalkulacije postao mi je bitan iz prostog razloga borbe sa tremom koja je uvek prisutna u ogromnoj meri. Nekad nepodno┼íljivoj. Ona uti─Źe na moje celokupno stanje i koliko je nekad potrebna i dobra, toliko je nekad destruktivna i te┼íko je podnosim. Zato mi je potpuno neophodno da ÔÇť┼ítelujemÔÇŁ svoja o─Źekivanja prema stvarima koje su mi ba┼í bitne i onima koje su mi malo manje bitne.

Zato mi je potpuno neophodno da ÔÇť┼ítelujemÔÇŁ svoja o─Źekivanja prema stvarima koje su mi ba┼í bitne i onima koje su mi malo manje bitne.

Premijera svakog novog dela - kompozicije na radiju podjednako kao instalacije u galeriji ili nastupa na festivalu, je veoma poseban i stresan doga─Ĺaj. ─îitav proces rada usmeren je ka toj ta─Źki u vremenu kad rad prvi put u svojoj celovitosti ÔÇťugleda svetlost danaÔÇŁ u kontekstu kome je namenjen. I ja ga prvi put vidim odnosno ─Źujem u tom kontekstu. I to je pre─Źudno stanje svesti, i posle toga se ose─çam iscrpljeno, sa┼żvakano, gotovo uvek. ─îak i kad sve pro─Ĺe ba┼í dobro. I onda, tek kad pro─Ĺe malo vremena i ja se prvo fizi─Źki odmorim, pa jo┼í ako odlu─Źim da uramim poster sa tog doga─Ĺaja jer je dobro pro┼íao i ┼żelim da ga se se─çam, tek onda posle nekoliko dana ili nedelja, mogu da bacim pogled na taj poster na zidu i da imam ose─çaj sre─çe i zadovoljstva.

Razo─Źarenja nastupaju naj─Źe┼í─çe onda kad procenim pogre┼íno. Kad ┼żelim da se na─Ĺem na mestu na kom ne pripadam. I onda to ┼íto uradim ne dobije nikakav smisao u tom kontekstu.

Razo─Źarenja nastupaju naj─Źe┼í─çe onda kad procenim pogre┼íno. Kad ┼żelim da se na─Ĺem na mestu na kom ne pripadam. I onda to ┼íto uradim ne dobije nikakav smisao u tom kontekstu. Tad naj─Źe┼í─çe nastaju razo─Źarenja za mene. Toga sre─çom sa godinama ima sve manje, jer se trudim da konstantno procenjujem sebe u odnosu na svet u okviru kog se kre─çem i da budem svesna i jednog i drugog koliko mogu.

Poznatno je da danas mnogi umetnici ne ┼żive samo od jednog izvora prihoda. Na koji na─Źin obezbe─Ĺuje┼í sopstvenu egzistenciju?

Ve─çi deo mojih prihoda poti─Źe od inostranih anga┼żmana. Poznato je da Srbija ne samo da ne izdvaja novac za kulturu ve─ç umetnike i umetnice baca u dugove i sveukupno na jedan potpuno degradiraju─çi na─Źin se odnosi prema kulturi.

U tome ÔÇťkakoÔÇŁ obezbe─Ĺujemo svoju egzistenciju, postoji vi┼íe faktora koji su klju─Źni. ÔÇťGdeÔÇŁ obezbe─Ĺujemo sebi egzistenciju je jedan od njih. Jer nije isto da li se bavite eksperimentalnom muzikom pa ┼żivite u ┼ávajcarskoj ili u Norve┼íkoj ili ┼żivite u Srbiji. Festivali koji pla─çaju eksperimentalne muzi─Źare ne prave razliku u honorarima u odnosu na to odakle ste. A vama ─çe biti potrebno mnogo vi┼íe novca da pokrijete svoje tro┼íkove u nekim od ovih bogatijih zemalja nego ako ┼żivite u Beogradu ┼íto je moj slu─Źaj. Na taj na─Źin, zbog relativno malih tro┼íkova ┼żivota u pore─Ĺenju sa drugim zapadno-evropskim zemljama koje naj─Źe┼í─çe ispla─çuju te honorare, uspevam da se bavim isklju─Źivo svojom profesijom. Ve─çi deo mojih prihoda poti─Źe od inostranih anga┼żmana. Poznato je da Srbija ne samo da ne izdvaja novac za kulturu, ve─ç umetnike i umetnice baca u dugove i sveukupno na jedan potpuno degradiraju─çi na─Źin se odnosi prema kulturi.

U periodu pre krize izazvane korona virusom, mobilnost umetnika i umetnica stavljala nas je sve u jedan relativno ravnopravni polo┼żaj. Svi mi koji smo aktivni na sceni eksperimentalne muzike i sound art-a, crpeli smo iz istih izvora, nezavisno od toga odakle smo tj. gde ┼żivimo. Svi smo se konstantno kretali, mimoilazili i susretali (po svetu) i to je funkcionisalo. Sad kada su nam pojedine granice zatvorene kao dr┼żavljanima Srbije, kad se gase festivali, organizacije, doga─Ĺaji, galerije, neizvesno je koji ─çemo modus funkcionisanja prisvojiti i ┼íta ─çe se de┼íavati. Iako je deo aktivnosti preme┼íten u online sferu, to je za umetnost neodr┼żivo na du┼że staze.

Sara─Ĺivala si sa doma─çim insitucijama kao predava─Ź na radionicama za decu i mlade. Koliko je va┼żna razmena znanja i koliko su deca i mladi radoznali danas?

Stvarala┼ítvo namenjeno deci, ali i de─Źije stvarala┼ítvo, su nepravedno potcenjeni u na┼íem dru┼ítvu. Nedavno sam sa odu┼íevljenjem slu┼íala jednu de─Źiju emisiju na Radio Beogradu, gde se pu┼ítala de─Źija muzika i oni najmla─Ĺi su se uklju─Źivali u┼żivo u program i pri─Źali o tome kako provode vreme tokom ovog, njima veoma neobi─Źnog, raspusta. Mene je na primer veoma zanimalo ┼íta imaju da ka┼żu - kako se ose─çaju u doba ove velike krize koja nas je sve zadesila, s kim i kako se igraju, koje igre, ┼íta im nedostaje... I takvih programa je jako malo. O televizijskom programu da ne pri─Źam.

Kad je muzika u pitanju, veliki problem je po meni obrazovanje. Ono nije prilago─Ĺeno deci 21. veka, deci koja su odrasla koriste─çi digitalnu tehnologiju, slu┼íaju─çi muziku na jedan specifi─Źan na─Źin uslovljen rapidnim tehnolo┼íkim razvojem

Kad je muzika u pitanju, veliki problem je po meni obrazovanje. Ono nije prilago─Ĺeno deci 21. veka, deci koja su odrasla koriste─çi digitalnu tehnologiju, slu┼íaju─çi muziku na jedan specifi─Źan na─Źin uslovljen rapidnim tehnolo┼íkim razvojem...

Po┼íto ─Źesto dr┼żim radionice za decu u kojima primenjujemo najsavremeniju tehnologiju u stvaranju i izvo─Ĺenju muzike, sa sigurno┼í─çu mogu da ka┼żem da deca to rade potpuno intuitivno i mnogo kreativnije nego ┼íto mi odrasli mo┼żemo i da zamislimo. Deca ─çe danas lako isprogramirati, povezati ┼żi─Źice, senzore i izmisliti sopstveni instrument koji ide van koncepta dirki na klaviru odnosno temperovanog sistema. A takav pristup stvaranju muzike bitno ─çe uticati i na muzi─Źki sadr┼żaj. Zato im treba dati alat koji je savremen, koji njima le┼żi, i otvoriti im puteve da se bave muzikom slobodno, da eksperimenti┼íu i isprobavaju, da otkriju koji ih to aspekt muzike zanima. Muzi─Źko obrazovanje je generalno jako konzervativno i slabo komunicira sa ovim vremenom. To je ne┼íto od ─Źega treba krenuti ako ┼żelimo da nam muzika bude vi┼íe od ┼ítancovanih melodija, auto-tune-a i slu┼íanja preko bluetooth zvu─Źnika.

Deca ─çe danas lako isprogramirati, povezati ┼żi─Źice, senzore i izmisliti sopstveni instrument koji ide van koncepta dirki na klaviru odnosno temperovanog sistema. A takav pristup stvaranju muzike bitno ─çe uticati i na muzi─Źki sadr┼żaj. Zato im treba dati alat koji je savremen, koji njima le┼żi, i otvoriti im puteve da se bave muzikom slobodno, da eksperimenti┼íu i isprobavaju, da otkriju koji ih to aspekt muzike zanima

Tvoj pogled na scenu u Srbiji danas i koje su razlike u odnosu na period kada si tek po─Źinjala?

Scena eksperimentalne muzike kod nas, u nekom iole organizovanom vidu, ne postoji. Postoje individualni akteri i vrlo mali broj mesta (koncertnih ako mo┼że tako da se ka┼że), koja okupljaju te aktere. Izdava┼ítvo ne postoji, kritika ne postoji, jedini festival koji neguje novu muziku, druga─Źiju muziku ve─ç 25 godina unazad - Ring ring, jedva pre┼żivljava usled uskra─çene finansijske podr┼íke i potpunog nerazumevanja Ministarstva kulture. U politi─Źkom kontekstu u kome se sve to de┼íava, nekako je i logi─Źno da je sve tako kao ┼íto jeste - ubijeno u pojam i dovedeno na rub egzistencije.

Obi─Źno doga─Ĺaje organizujemo, sami mi, muzi─Źari, dakle nema producenata, kustosa zatim neophodne tehni─Źke podr┼íke ve─ç svi rade sve. Nema stalnog prostora, nema ni bud┼żeta. Ono malo toga ┼íto se ipak desi, po─Źiva na ─Źistom entuzijazmu i organizatora i u─Źesnika.

photo credits: Lorezno Pusterla

U oblasti muzike o kojoj govorimo, kod nas ne postoji nikakva infrastruktura. Obi─Źno doga─Ĺaje organizujemo sami mi, muzi─Źari, dakle nema producenata, kustosa, zatim neophodne tehni─Źke podr┼íke ve─ç svi rade sve. Nema stalnog prostora, nema ni bud┼żeta. Ono malo toga ┼íto se ipak desi, po─Źiva na ─Źistom entuzijazmu i organizatora i u─Źesnika. To naravno nije na─Źin na koji jedna scena, jedna oblast mo┼że ozbiljno da se razvija.

Kad sam ja po─Źinjala da se aktivno bavim eksperimentalnom muzikom bilo je bolje u tom smislu ┼íto je Ring-Ring na kome smo odrasli, ┼íto na sceni ┼íto u publici, bio u punom sjaju. Sala Rex-a bila je puna, ljudi su visili sa plafona samo da ─Źuju neki novi zvuk, da vide najakutelnije svetske izvo─Ĺa─Źe elektronske ili free jazz muzike u tom trenutku. Izme─Ĺu koncerata se diskutovalo, dogovarale se probe i svirke, a onda je Bojan sa stepenica pozivao da se u─Ĺe na drugi ili tre─çi deo koncerta, dok ne pocrkamo od muzike. I to je bilo ne┼íto ┼íto se ponavljalo iz godine u godinu, ┼íto je trajalo, gde smo u─Źili, dru┼żili se, upoznavali, u┼żivali. ┼Żalosno je ┼íto ljudi koji su ove godine odlu─Źivali o budu─çnosti festivala, nisu razumeli ni┼íta od toga.

Sve pored Ring-Ring-a bile su manje inicijative, ali podjednako va┼żne. Ve─çina njih je imala svoj ograni─Źen ┼żivotni vek kao na primer Improve serija koncerata koju smo organizovali par godina u nizu, a neki doga─Ĺaji i dalje okupljaju publiku i daju prostor eksperimentu i razli─Źitosti, kao ┼íto je na primer Live soundtrack u organizaciji Kino plemena. Fali kontinuiteta, fali finansijske podr┼íke za umetni─Źku muziku generalno u trenutku kada je sve pogo─Ĺeno krizom, umetnost u velikoj meri, te┼íko je sa ikakvim optimizmom pri─Źati o ovoj temi i biti konstruktivan.

Svetlana Maraš

@svetlanamaras

Svetlana Mara┼í (1985) je kompozitorka i umetnica zvuka iz Srbije. Njen muzi─Źki rad nalazi adekvatnu formu u razli─Źitim medijima, ┼żanrovima i reprezentacijskim kontekstima i obuhvata kompoziciju elektro-akusti─Źne muzike, ┼żivo izvo─Ĺenje elektronske muzike, zvu─Źne i medijske instalacije, radiofonsku umetnost itd. Mara┼í je studirala kompoziciju na Fakultetu muzi─Źke umetnosti u Beogradu. Magistrirala je u Medijskoj laboratoriji Aalto Univerziteta u Helsinkiju, gde je i radila kao nau─Źna saradnica. Usavr┼íavala se na mestima kao ┼íto su Bang on a Can Summer Institute (MASSMoCA), Columbia University - School of the Arts, Mozarteum Summer Academy, KlangKunstBuhne at UDK (Berlin), The Berklee Summer School, Darmstadt International Summer Course i mnogim drugim. Svoje radove predstavila je publici ┼íirom sveta na festivalima i mestima poput CTM (Berlin), Ars Electronica (Linz), House of Electronic Arts - HEK (Basel), Espace Multimedia Gantner (Bourogne), Onassis Cultural Centre (Athens), Museum of Contemporary Art (Belgrade), Ausland (Berlin), Izlog Suvremenog Zvuka (Zagreb), ICMC (New York), International Rostrum of Composers (Wroclaw), ISEA (Dubai), International Music Institute (Darmstadt), Orpheus Institute (Ghent), i putem radio-stanica ┼íirom sveta. Mara┼í je dobitnica povelje Vitomir Bogi─ç koju dodeljuje Radio Beograd za najboljeg mladog radiofonskog stvaraoca (2013). Kompozicija Dirty thoughts je preporu─Źeno delo Me─Ĺunarodnog rostruma kompozitora (2016) a radiofonsko delo Jezik, u┼ílo je u u┼żi izbor nagrade Prix Italia (2017). ─îlanak ÔÇťThingification of compositional process - emergence and autonomy of extra-musical object in Western Art MusicÔÇŁ, objavjen je kao poglavlje knjige u izdanju Orfej Instituta za muzi─Źko istra┼żivanje (2017). Mara┼í je kao gostuju─çi predava─Ź govorila na simpozijumu Audio paper u Inter Arts centru u Malmeu (2018). Bila je ─Źlan ┼żirija za nagradu Media Art na Bauhaus univerzitetu (2017). Od 2016. Svetlana Mara┼í je kompozitorka u rezidenciji i rukovoditeljka Elektronskog studija Radio Beograda. Od 2019 je ─Źlanica kustoskog tima serije koncerata 4fakult├Ąt u Hamburgu.