D+

O čemu previše razmišljaš?

O prostoru, gde bih mogao da stvaram jer već neko vreme nemam atelje pa mi to vrlo često okupira misli.

Kad poželiš da se uhvatiš četkice, a kad Illustratora?

Kada zabeležim neku ideju na papir nikad ne znam unapred kako ću je realizovati. Neke skice prosto zahtevaju realizaciju u digitalnim, a neke u tradicionalnim medijima tako da se može reći da paralelno radim obe stvari. Rad u ilustratoru navodi da razmišljam o geometrijskim oblicima i o svedenom koloritu, a dok slikam proces je mnogo kompleksniji i zahteva više vremena.

Kako je pas postao glavni junak tvojih ilustracija?

Na početku istraživanja motiv psa sam koristio kao sredstvo preko kojeg najbolje mogu da prikažem odnos čoveka prema životinjama tako što sam psima davao ljudske osobine i karaktere i stavljao ih u različite situacije. Na taj način sam pokušao da napravim efekat ogledala gde su se u tim psima mogli ogledati i njihovi vlasnici. U okviru tih istraživanja napravio sam desetak samostalnih izložbi, pa je tako pas postao glavni junak mojih radova. Od te serije radova pa do danas promenilo se dosta toga u mom radu i načinu razmišljanja, ali pas je i dalje ostao veran.

Kako prihvataš kiritiku?

Dobro, jer volim da čujem različita mišljenja i da vidim uglove iz kojih ljudi posmatraju moje radove. Sve to mi pomaže da bolje razumem svoj rad.

Otkrij nam neki trik u ilustratoru?

Uvek kombinujem Illustrator i Photoshop, kao i četkice i teksture koje pravim. Uglavnom se oslanjam na svoje slikarske sposobnosti. Oslikavanjem svedenih geometrijskih površina dobijam likovnost i ujedno zadovoljavam potrebu da se izrazim i kao slikar i kao ilustrator.

Najbolja stvar koju si uradio za sebe?

Možda to što sam uvek ulagao u svoj rad. Na taj način sam otkrio tehnike i materijale preko kojih najbolje mogu da se izrazim, a uvek mi je to bilo i najbitnije. Izdvojio bih i što sam uvek kupovao knjige o umetnicima koje volim. Iz ove pozicije kad pogledam na to, rekao bih da je jedna od boljih stvari koje sam uradio za sebe.