Leksikon
Nastasja Buđevac
Hronično traži poetiku u svakodnevici i trivijama. U slobodno vreme vozi bicikl. Njen omiljeni guilty pleasure su filmovi sa Džulijom Roberts i nedeljni horoskop. Kad se probudi, prvo uključi Spotify, i tek onda kuva kafu.
by Katarina Ilišković•29.09.2020•2 min read
Put od crteža, arhitekture do fotografije i filma deluje kao više života. Gde se spajaju, a gde razilaze ove oblasti kod tebe?
U nekom formalnom smislu, moj put je počeo time što sam kročila u svet arhitekture. Tokom tih godina studiranja, počela sam da osećam i shvatam nijanse u vizuelnom i estetskom, i to se dalje nadovezalo na moju ljubav prema filmu koja se desila mnogo pre toga. Fotografijom sam počela da se bavim još kao klinka. Tada sam bila pod uticajem francuskog novog talasa, pa su i serije mojih fotografija imale taj pseudodokumentarni ton.
Na čemu trenutno radiš?
Trenutno radim na jednom kratkometražnom filmu, i sada sam baš u fazi montaže i editinga. Planiram da ga završim ovog oktobra. Pored toga radim na scenariju za još jedan kratkometražni film koji ću, nadam se, snimiti ove jeseni.
Šta je to zbog čega ne možeš bez fotografije?
Mislim da je to dokumentarnost. Mene je uvek ložila ta ideja da mogu da zamrznem određenu emociju i atmosferu koja se desila samo tada, na tom jednom frejmu, i da onda mogu bilo kada ponovo da se vratim tom narativu.
Kako nastaju koncepti tvojih foto editorijala?
Art direkcija je nešto čime počinjem svaki foto-projekat. Uvek prvo sagledam elemente kojima ću na fotografiji graditi atmosferu i taj neopipljivi deo, jer to je ono što na kraju određuje kakvu će emociju imati posmatrač. U stvari, ja se prema fotografiji odnosim kao prema filmu.
Da li kada stvaraš razmišljaš o primenljivosti svog rada?
U suštini, ako imam potpunu stvaralačku slobodu, ne razmišljam mnogo o primenljivosti. Sa druge strane, ukoliko radim na projektu koji ima jasno zadate okvire, važno mi je da tu ima prostora za moj lični senzibilitet i izraz. Mislim da je iskrenost nešto što čini autentičnim to na čemu radiš.
Da li si se nekad zbog svoje multidisciplinarnosti osećala kao da ne znaš koji ti je glavni fokus?
Jesam, i mislim da je to nešto što je duh ovog vremena. Multidisciplinarnost ne mora obavezno da bude loša. Ipak, volim da sam fokusirana na jednu glavnu stvar kojom se bavim.
Nastasja Buđevac
@sena__se
Nastasja Budjevac rodjena novembra 1993. godine u Nišu. Diplomirala na fakultetu ENSA La Villette u Parizu, na smeru za kinematografiju. U istom gradu radila je kao art direktor u filmskoj i muzičkoj produkciji “Bandits”, nezavisno razvijajući svoj izraz u fotografiji i filmu. Izlagala je svoje fotografije u Beogradu i Parizu, a 2018. je njen kratkometražni dokumentarni film bio prikazan na pariskom univerzitetu. Trenutno radi na svom novom filmu, a planira i jedan muzički spot.
