summa summarum

Prvi mitap ove godine i druženje sa Bratislavom. Verujemo da su očekivanja od samog dogadjaja bila velika jer je ovo njegov prvi javni nastup nakon Univerzalnog Vojnika koji je bio pre 4 godine. Tokom dva sata razgovora prošli smo kroz teme koje su i nas i vas zanimale kao što su - ko je Bratislav Milenković, šta znači biti ilustrator, rad sa agentom, freelance život i stanje na lokalu...

Hvala svima koji su bili 🙌 🙏 ♥

Hvala Jani Škobić za detaljne bez kojih ovaj post ne bi bio sklopljen ♥

Šta smo naučili?

Bratislav je svoj freelance ilustratorski život počeo tako što je odlučio da se laserski fokusira na ilustraciju. To je uradio tako što je dao otkaz u agenciji, skupio neku uštedjevinu i poslao preko 100 mejlova raznim agentima. On smatra da je fokus na jednu disciplinu važan i da treba uložiti puno truda i posla jer se trkaš sa celim svetom.

FOKUS

Fokus je naučiti da kažeš ne, a fokus je i znati šta ti je prioritet.

Klijenti treba da se odbijaju ako nam se ne radi posao koji nam se nudi isto kao što hrabro treba da damo otkaz kad negde ne želimo više da radimo.

PROCES > PERFEKCIJA

Agenta je pronašao pre nego što je u potpunosti bio zadovoljan sa svojim portfoliom. Mada da li smo zapravo ikad u potpunosti zadovoljni?

Svoj stil i iskustvo razvijao je dok je radio na ilustracijama.

Na pitanje da li "mrzi" svoje stare radove, kaže:

Nope, svaki rad me vodi ka boljem, sledećem.

DIZAJNER, UMETNIK, PROIZVOD, STILL

Bratislav smatra da je dizajn pitanje funkcionalnosti, da motiv izmedju te dve stvari varira i da je kod umetnosti prisutnija emocija i poriv.

Autentične stvari dolaze iz originalnosti ideje;

Rukopis i stil nisu isto.

Stil nije samo vizuelan, već je i to kako razmišljate i pristupate nekoj temi.

Stil je posledica toga što pratite svoju radoznalost.

Kod formiranja stila desilo se da svi ilustratori rade isto, isti zaobljeni ugao, radius, ograničavaju nas programi, alati koje koristimo, jedino što nas razlikuje je naša personalizacija, paradoks preterane personalizacije, jer se plašimo da klijentu taj rad neće biti upotrebljiv, odlike rešenja moraju da budu blizu onog komercijalnog jer je to ipak biznis. Suština je da je naš rad proizvod koji prodajemo klijentu i samim tim on mora da vrši svoju svrhu koju klijent traži.

Kada želiš da pristupiš klijentu ili agentu jako je važno da sadržaj portfolija bude primenjljiv, dakle da radovi koji se u njemu nalaze mogu da se primene u neke komercijalne svrhe, gleda se i da li radiš brzo ili sporo, sve su to agenti koji igraju bitnu ulogu; svoj rad treba postaviti kao vrstu proizvoda.

KLIJENTI

Razgovor oko toga ko su dobri klijenti, počeli smo na instagramu pre meetup-a:

Možda je naivno sa moje strane, ali nisam sigurna da bih za nekoga rekla da je "dobar" ili "loš" klijent. To je rad sa ljudima a ljudi su komplikovani. Dovoljno je da se zamislim i pogledam kakva sam ja, tj kakvi smo mi pojedinačno kao ličnosti. I u familiji imamo nekoga koga mnogo volimo i nekoga ko nas izuzetno nervira. I na radnom mestu ili na fakultetu imamo kolege koje nam manje ili više prijaju. Ali treba naći način kako pristupiti različitim ljudima i uvek sam za pristojnost, bar onu elementarnu.
Milica Djoković

Bolji ili dobri klijenti su oni koji poštuju expertizu dizajnera kog su unajmili. Koji žele da sarađuju a ne i da mikro menadžuju. Idealno, oni koji se iole razumeju u to šta je dizajn, za šta unajmljuju dizajnera i kako funkcioniše dizajn proces. Naravno, niko ne može da čita misli i da zna dizajn proces svakog dizajnera ali može da pita i da bude otvoren za saradnju.
Ivona Petrović

Bratislav zaključuje:

Oni koji razumeju procese kao i svoje mesto/ulogu u njima. ✌🏻

LOKALNA SCENA

Možda nam stanje nije kao u svetu jer Beograd nije Njujork i naša kultura i u biznisu i u dizajnu je tek na početku, ali na nama je da to unapredimo. Koliko neke prakse postoje u Srbiji, a koliko u inostranstvu, neke industrije su previše mlade da bismo znali kako zapravo treba da funkcionišu.

Bratislav smatra da na lokalnoj sceni imamo jako mnogo kvaliteta, ali da on nije dovoljno vidljiv.

"Freelancing Blues" čest fenomen gde ti izolacija ograničava napredak.

Možemo da budemo bluzeri, ali je bolje i lakše da budemo zajednica :)

Jako je bitno da smo u komunikaciji jedni sa drugima.

Na kraju smo Gandijevski zaključili da jedini način da to promenimo je da ako mislimo da nam nesto smeta ili fali da to pokrenemo/stvorimo sami, a ne da čekamo i kukamo!

“We but mirror the world. All the tendencies present in the outer world are to be found in the world of our body. If we could change ourselves, the tendencies in the world would also change. As a man changes his own nature, so does the attitude of the world change towards him. This is the divine mystery supreme. A wonderful thing it is and the source of our happiness. We need not wait to see what others do. You must be the change you want to see in the world” – Mahatma Gandhi

KAKO DA NAM BUDE BOLJE?

Za početak, manje stida više interakcije (uskoro i na platformi :)

"When your goal is to build a community, you commune with others; you converse intimately in order to share the fullness of your humanity—mutual joy, enthusiasm, curiosity, values, feelings, whimsy, and aspirations.”
Ryan Babineaux, Fail Fast, Fail Often: How Losing Can Help You Win

Naravno tu smo svi ovde da razmenjujemo sve! Bila sam sinoc, i prvi put vam nesto odgovorila sada jer ta muka mene muci, ali sam shvatila da ne treba da gledamo kao na manu svoju "umetnicku" stranu i sramezljivo je krijemo, vec da je iskoristimo kao "oruzije".
Tijana Olbina @_aniblo

Za kraj Iva i Andrijana su uradili majk drop

via GIPHY

Manje sujete, nepotizma, gledanja na kolege kao na konkurenciju. Udruživanje i medjusobna podrška, inače ćemo ostati izolovana gomila solista ograničena na grupice bliskih ljudi, bez mnogo šanse da se domaće trzište progura na svetsko.
Iva Spasojević @eks.graphics

Slažem se sa ovim da bi mi međusobno trebali da budemo slobodniji, da međusobno diskutujemo, da se savetujemo i kritikujemo. Na kraju krajeva to je način da uvidimo kakvo je stanje kod nas, među našom zajednicom i kakve sve ideje mogu da se rode :)
Ono što mislim da bi trebalo da radimo je da budemo aktivniji, da manje subjektivno i na ličnom nivou gledamo stvari i da dižemo ruke olako ili da čekamo da nam se neke stvari dese i da srozavamo samopouzdanje dok maštamo da nam bude kao tamo negde u nekom svetu :)
To može da se primeni i u freelance-u i u agenciji (ili bilo kom drugom poslu) Ali i samostalno da rastemo neovisno od posla, u smislu da imamo nešto što nas pokreće.
Često se izgubimo i stvaramo sebi pritisak jer razmišljamo o egzistenciji (znam po sebi) i zaboravimo da uživamo i da se igramo što utiče na našu kreativnost. Mislim da dosta toga dolazi i iskustvom (daleko od toga da ga ja imam dovoljno, ali slušam i tuđa pa pokušavam da naučim nešto iz toga i sagledam iz više uglova).
Mislim da je caka prepoznati sa kakvim klijentom (iliti osobom) imaš posla, kolike su ti ambicije i šta želiš da postigneš u vašoj saradnji ili komunikaciji. Ono što ja primećujem da je kod našeg mentaliteta boljka je to neko upoređivanje i ta želja da budemo u trendu, uspešni i da živimo taj neki život kao ljudi sa zapada pa se izgubimo u svemu tome... Meni deluje da baš zato što nemamo nametnut neki standard i igru imamo dobro tlo da izvedemo neki "novi talas". Ili da uspemo da uspostavimo nešto po čemu bi mi mogli da se istaknemo i prepoznamo u tom velikom okeanu 😅
Neki ljudi (klijenti) iz prostog neznanja, straha, nesigurnosti ili diktiranja nekog drugog igraju sigurnu igru ili ne mogu da uvide šta sve može da se uradi u saradnji sa kreativcima.
Ali mislim da bi mi kroz promociju i saradnju nas mogli da im "otvorimo oči", bilo da su to konferencije, izložbe, marketi, samostalni projekti dostupni masi u javnosti, priči i prezentovanju...mislim da nas ima stvarno dosta talentovanih ovde.

Andrijana Vasić @rico_illustrations

notes from the trenches

• Agentima nije važno da li si ti iz Srbije ili Amerike
• Ilustracija ide jako brzo za editorijale, jedan do 3 dana, često nemaš vremena da braniš svoje argumente i tu je sloboda diskutabilna stvar
• Art director new york times 2011 je bio dobra opcija da se probije ali danas to nije tako zbog kolicine mejlova koji im stižu svaaaki dan
• Rad koji klijent kupi od dizanjera/ilustratora ne pripada njima već postoji vremensko ograničenje koje nalaže koliko dugo smeju da ga koriste a ako žele da im rad pripada za to postoji druga cena
• Agencijsko iskustvo je dobro jer iskustva nikad dosta ali ipak odgovor je drugačiji za svaku profesiju, možda nema mnogo značaja za ilustracija da ponudi, ali znači za tehničko usavršavanje i pomoć da se upustiš u solo vode
• Što je bolji i detaljniji brif to je bolji rezultat proizvoda, i treba u velikoj količini postavljati pitanja klijentima da bi se umanjio rizik za fejl
• Koliko god posao ilustratora bio zabavan ipak je i jako stresan zbog čestih kratkih rokova
• Najčešće postoje setovani budžeti ali ti uvek možeš da pregovaraš, nekad uspe nekad ne

Zaključak

Na ovom grafikonu trenutno se nalazimo više na levoj, nego na desnoj strani.

Iz mitapa u mitap trudimo se da probamo nešto drugačije, da eksperimentišemo kako bi videli šta radi a šta ne. Nekada uspemo, nekada fino omanemo, ali iz svega nešto naučimo i uvek, barem za korak, bliži umetničkoj zajednici :)

Vidimo se 27 februara u 18:00 ❤️!