Lazar Mijanović

Leksikon

Lazar Mijanović

Lazar je iz prostorije prepune toksičnih isparenja i redovne navike pranja ruku uljanim razređivačem prešao u sterilnije okruženje prepuno ljudi. Završio je grafiku, a sada radi na web-u u Qode Interactive. U fazi je pomirenja profesionalnog i privanog rada. Poslednja stvar koju je naučio je da rezultat ne mora da bude jedno do sada neviđeno delo. Želeo je da postane Indijana Džouns.

by Arsenije Savić•01.12.2020•3 min read

Završio si dizajn grafike i knjige, a sada radiš na webu,
kako ti je došla ta tranzicija i koje stvari na webu su ti bile najteže da skapiraš ?

Prelazak iz prostorije prepune toksičnih isparenja I redovne navike pranja ruku uljanim razređivačem u sterilnije okruženje prepuno ljudi možda deluje kao jedna nagla tranzicija. Naravno, ovo se odnosi samo grafiku koja je bila sigurno najintenzivniji, a možda I najvažniji deo mog likovnog obrazovanja. Negujući jak likovni duh, ekspresiju I “živcanost” grafika naizgled deluje kao dosta aljkav posao, ali zapravo zahteva dosta urednosti kad dođu na red brisanje ploča I štampanja tiraža, što je meni oduvek predstavljalo veliki problem. Ta aljkavost se u neku ruku prenela I na moj rad na webu i moram priznati da me I dalje povremeno muči. Nikada nisam bio mag urednosti I organizacije I proces pomirenja sa time I eventualne promene je sporiji nego sto bih ja to želeo. U web sam upao direktno iz dugačke faze opsesivnog crtanja, gonjen željom za preživljavanjem u kom crtež, moglo bi se reći, nije bio baš najbolji saveznik.

Kako gledaš na profesionalno vs lično stvaranje, i da li ih razdvajaš?

Trenutno sam u fazi u kojoj želim da pomirim te dve strane u jednu zdravu sintezu. Proces nije nimalo lak, pošto na potpuno autorski rad gledam kao na ulazak u carstvo sebe, skoro pa potpuno isključeno za druge, mesto koje je crna rupa za moj mrak, sanjarenja, moje uznemirenosti I strepnje. Mesto u kojem je meni samom teško da koračam isto koliko mi je I lako. Dok u profesionalnom stvaralaštvu moram da pazim da ne pređem dozvoljenu granicu ubacivanja tog “mesta”.

Koja priča stoji iza tvojih poslednjih digitalnih kolaža (karti na IG-u)?

Najmanje je uključeno razmišljanje o samom tarotu. Sve je počelo u periodu kada sam čitao Gravity’s Rainbow od Pinčona I dobio želju da glavnog lika knjige Tajrona Slotropa pretočim u The Fool kartu koristeći se digitalnim kolažom. Rezultat mi se donekle dopao, pa sam nastavio da peglam ostatak velike arkane potpuno neopterečen simbolikom samih karata, više se igrajući sopstvenim asocijacijama. U tom trenutku to mi je bila najbolja zamena za sate provedene crtajući.

Najbolja odluka koju si doneo u poslednje vreme?

Konačno upisivanje na vožnju, haha. Izlaganje mukotrpnim tročasima teorije posle radnog dana dok u stanju stupora 56-ti put čitam pitanje napisano neljudskim jezikom, uz srednjoškolce koji vatreno dižu dva prsta u želji za novim saobraćajnim znanjima je sve sto sam ikada želeo.

Koja je poslednja stvar koju si naučio?

Da u procesu učenja stvari cvetaju sporo I rezultat ne mora da bude jedno do sada neviđeno delo. Život između preterane samokritičnosti I megalomanije je hodanje na tankoj niti, pa svakodnevno pokušavam da tu nit pretvorim u površinu podnošljiviju za hodanje, čisto da se ne bih preturio I time postigao apsolutno ništa.

Šta je za tebe najteži deo bavljenja kreativnim poslom?

Nedostatak kreativnog posla.