Leksikon
Lazar Arsović
Lazar se najuspešnije bavi muzikom i ako ga ne pronađete u studiju, pronaćićete ga na sceni. Završio je dizajn zvuka na FDU. Relativno uspešno koketira između projekata vezanih za dizajn zvuka, komponovanja i izvođaštva u desetak bendova, uvek sa akcentom na autorski rad i originalne projekte.
by Marija Šumarac•18.08.2020•3 min read
Čime se najviše baviš ovih dana?
Poslednjih nedelju dana sam intenzivno radio na finalizaciji debitantskog EPa ‘Zoe’ mog autorskog benda koji se zove Tingo. Godinu dana smo radili na tome ali nije bilo uzaludno, sretni smo rezultatom i jedva čekamo da pesme zaplove po mrežama.
Koje instrumente poseduješ i za koji si najviše vezan?
Verovatno je najviše sentimenata dobila Kjara, jedna gitara koju sam dobio od mojih za punoletstvo – svašta smo proživeli skupa. That said, I have enough to get around – ali nikada ne bih stavio akcenat na materijalna posedstva, umeće i ideja uvek nadjača, ako su dovoljno prisutni.
Da li misliš da je za dizajnera zvuka važno da bude muzičar?
Ne nužno, ali svakako pomaže u razumevanju određenih aspekata sound design-a, pogotovo ako je muzička produkcija u pitanju.... Ljudi koji nemaju nikakvog muzičkog iskustva kao ‘tabula rasa’ mogu pristupati zvučnom sadržaju iz radikalno drugačije perspektive i to ume da donese interesantne rezultate.
Kako balansiraš između projekata i proba?
Za sada bez preteranih problema, uglavnom funkcionišem po prethodno pripremljenom nedeljnom rasporedu i to mi pruža neki pristojni organizacioni mir, da tako kažem. U ovom pandemskom periodu su probe utihnule doduše, pa sam uglavnom fokusiran na ono što mogu da radim kod kuće.
Kako vidiš razliku između muzičke produkcije i dizajna zvuka?
Rekao bih da je muzička produkcija jedan od aspekata dizajna zvuka, dok je dizajn zvuka najopštiji pojam koji obuhvata bilo kakvu manipulaciju zvučnog sadržaja. Nema razlike – bilo da se bavim miksom pesama, dizajnom zvuka za film (što je dosta retko otkako sam diplomirano) ili drugim oblastima, kreativnost dizajnera zvuka bi po meni trebalo da bude što transparentnija moguća, ne bi li se na subliminarnom i emotivnom nivou nadogradila inicijalna ideja tvorca dela (autora, kompozitora, reditelja, klijenta etc...). Kreativnost je u svemu tome često derivat cerebralnog, intelektualnog procesa jer u poslu dosta zavisimo od tehnikalija u koje je lako zaći sa notom fetišizma; poslednjih par godina učim sebe da više slušam stvari duhom nego glavom i trudim se da kreativnost zarad puke kreativnosti nikada ne preovlada u odnosu na sam sadržaj dela.
Koje je tvoje sigurno mesto?
Poprilično sam ušuškan u svojoj radnoj sobi, odmila nazvanom studiju. Banite, staviću kavu i pripremiti ratluka.
Koji bi projekat voleo da započneš, a već dugo odlažeš?
Ako se ne računa projekat koji bih voleo da započnem a koji TI (Marija Šumarac, da – ti!) odlažeš – u pitanju je snimanje tvoje divne kompozicije ‘Apolonova uspavanka’, (ali hajde da ti ne stajem na muku... :) Vec duže vreme imam plan da napravim album sa ekipom iz Tinga gde bismo prepevali pesme Stevie-a Wonder-a na srpski jezik; pesma ‘As’ je vec doživela uspešnu transformaciju ali ostatak kompozitorskog opusa Steve Čuda usamljeno stoji u torent folderu i čeka moje dovoljno dobro raspoloženje da otvorim konjak i zaplovim hronološkim preslušavanjem i traganjem neke setliste sa najviše potencijala.
Lazar Arsović
@kafaivino
Lazar Arsović je rođen 28.8.1994. u Beogradu. Od svoje osme godine pokazuje izuzetno interesovanje za muziku i opredeljuje se za gitaru kao primarni instrument. Tokom perioda od 6 godina koji sledi podučavaju ga prominentni gitaristi kao što su – Siniša Radović, Jovan Mitrović, Branko Mačić, Dušan Bezuha, Nenad Gajin... Sa 14 godina biva primljen u prvi rok bend. U gimnazijskom dobu pohađa kurs za muzičku produkciju. Po završetku Pete beogradske gimnazije upisuje Fakultet Dramskih Umetnosti i posle 4 godine osnovnih studija stiče zvanje diplomiranog audio-vizuelnog umetnika u oblasti snimanja i dizajna zvuka. Na sredini studija pocinje profesionalno da se bavi izvođačkim radom. Po završetku studija pažnju posvećuje i perkusijama kao sekundarnom instrumentu.
