Leksikon
Anika Lomić
Za Aniku proces rada nema pravila, često voli da improvizuje, ali vodi i računa o primeni i funkciji rada. Kao mala provodila je vreme u tatinoj radionici za restauraciju gde počinje da istražuje materijale. Prijaju joj čisti i topli, organski, a posebno je vezana za drvo.
by Katarina Ilišković•01.09.2020•3 min read
U vreme kada svi pribagavaju digitalnom šta za tebe znači ručni rad?
Digitalno doba nam definitivno olakšava prilično puno stvari, informacije su nam nikad pristupačnije nego ranije i mislim da digitalno i analogno moraju da sarađuju. Ručni rad je nešto od čega smo postali, nešto što je osnovno, dok su internet i mediji tu da ga kasnije prikažu lakše i brže, nego što bi to bilo uživo na primer. Moj izbor profesije jako je vezan za ručni rad, mada lično koristim obe opcije kad je u pitanju stvaranje.
Šta smatraš svojom najvećom vrlinom?
Iako ne mogu da procenim koja bi to vrlina bila, i ne volim da pričam o tome, mislim da je najbolji deo mene to što mogu da napravim ono što zamislim.
Kako odlučujes koji ćeš materijal koristiti za skupturu?
Kad je o materijalu reč, jako sam vezana za prirodne materijale, drvo posebno. To me smiruje. Odrasla sam u tatinoj radionici gde sam stalno nešto pravila i isprobavala, on se bavi restauracijom pa mi je to sve bilo dosta blisko i o drvetu znam najviše. Na fakultetu sam radila u plastici, kamenu, metalu i ostalim materijalima, i volim da naučim nešto novo o materijalima, istražim njihove mogućnosti. U skladu sa idejom i karakteristikama nekog materijala, biram koje bi rešenje bilo najbolje. Uvek mi više prijaju neki čisti i topli, organski.
Najvrednije što si naučila tokom vođenja Ateljea Galerije 5?
Uh, ovo je zanimljivo pitanje. Kad sam počela prošle godine, ušla prvi put u prostor, odmah sam imala ideje. Kroz vreme je bilo raznih dešavanja, upoznala sam mnogo divnih ljudi ovde i imala priliku da sa njima sarađujem ili da ih podučavam, kroz časove koje sam u međuvremenu počela da držim. Pre svega naučila sam da cenim ljude, vreme i rad, da dobro razmislim pre nego što nešto uradim i da je jako bitno da mislimo unapred i o lepim stvarima, jer će se desiti! Shvatila sam šta mi prija i šta mi je bitno.
Kako izgleda tvoj proces dolaska do ideje?
Budući da imam vrlo asocijativan način razmišljanja a opet kroz sve vidim emociju, proces rada nema pravila. Inspiracija mi je često osećaj koji sam imala i koji vidim u prenesenom značenju ,volim kad improvizujem jer to bude najzabavnije. Često se desi da radim direktno u materijalu,mada uglavnom napravim skicu ili maketu. Zavisi od potrebe i od primene skulpture. Vrlo samvezana za primenjeno i za funkciju tog mog dela i pri traženju rešenja volim da razvijam misao Iisprobam što više medija. Takođe jako volim struju i svetlost, i često pravim instalacije ili lampe od stvari koje pronađem.
Koliko si zadovoljna svojim radovima nakon nekog vremena kada ih posmatraš?
Vreme provedeno radeći nešto nam govori mnogo toga, moj stav o sopstvenim idejama često se menja mada sam prilično zadovoljna projektima koje sam završila (a ima ih puno nedovršenih). Za neke radove sam prilično vezana dok su neki nastali samo kao proba.
Anika Lomić
@anikalomic
Anika Lomic rodjena je 30. juna 1997.godine u Beogradu gde 2012 godine upisuje Tehničku Školu “Drvo Art” na smeru drvorezbar, koja postaje dobar temelj za kasnije studije. Iz želje da nastavi dalje u primenjeni rad I materijale, 2016.godine upisuje Fakultet Primenjenih Umetnosti u Beogradu na smeru Primenjeno Vajarstvo gde je trenutno na završnoj godini. Učestvovala je na osam grupnih izložbi, od kojih su značajnije bile Vajari i Vajarke Srbije u Cvijeti Zuzorić 2019. Godine kao i izrada plaketa za Spomen sobu Raketne Brigade na Banjici. Već godinu dana u Beogradu bavi se grupnim i individualnim radom u Ateljeu 5, ciji je idejni tvorac.
