Čini mi se koliko god težila tome da me boje definišu u radu, ja ne mogu da definišem kojoj boji sam najviše lojalna i kojoj se rado okrenem. Smatram da u traženju sebe, svog jezika time tražim i „boju“ za dat crtež/sliku, njenu suštinu (iako radim na tome da se ne držim suštine kao pijan plote) i njen jezik. Najbitnije mi je da boje kojim se koristim budu vibrantne, skoro pa žive.

Posvećenost, takodje svoju osobinu davanja zvučnih efekata u opisivanju stvari.

Životinja koju najviše voliš da crtaš?

Ne bih mogla da kažem da volim samo jednu da crtam iz prostog razloga što toliko divnih bića ima sa svojim fascinantnim karakterima, formama i bojama. Često sebe zateknem kako se pojavi nova želja za crtanjem neke nove životinje. Ali kada bih svela na jednu koja je meni najdraža jer me njeno značenje i sipmatija prate od detinjstva, jeste žaba.

Kako se suočavaš sa ličnim i profesionalnim strahovima?

Samo hrabro i direktno, strah će se uplašiti tebe.

Koja je životna lekcija koju nikako da naučiš?

Dolaženja do kvalitetnih rešenja je proces koji zahteva strpljenje.

“I'm not lost but I don't know where I am.” (Talking Heads, “The Lady Don't Mind”) – nadam se da ću naći odgovor na ovu misao, jednu od mnogih koje su sastavni deo mene.

D+

Tamara Bogovac

Tamara Bogovac

DACIDA Diary