Završio si dizajn grafike i knjige, a sada radiš na webu,
kako ti je došla ta tranzicija i koje stvari na webu su ti bile najteže da skapiraš ?

Prelazak iz prostorije prepune toksičnih isparenja I redovne navike pranja ruku uljanim razređivačem u sterilnije okruženje prepuno ljudi možda deluje kao jedna nagla tranzicija. Naravno, ovo se odnosi samo grafiku koja je bila sigurno najintenzivniji, a možda I najvažniji deo mog likovnog obrazovanja. Negujući jak likovni duh, ekspresiju I “živcanost” grafika naizgled deluje kao dosta aljkav posao, ali zapravo zahteva dosta urednosti kad dođu na red brisanje ploča I štampanja tiraža, što je meni oduvek predstavljalo veliki problem. Ta aljkavost se u neku ruku prenela I na moj rad na webu i moram priznati da me I dalje povremeno muči. Nikada nisam bio mag urednosti I organizacije I proces pomirenja sa time I eventualne promene je sporiji nego sto bih ja to želeo. U web sam upao direktno iz dugačke faze opsesivnog crtanja, gonjen željom za preživljavanjem u kom crtež, moglo bi se reći, nije bio baš najbolji saveznik.


Kako gledaš na profesionalno vs lično stvaranje, i da li ih razdvajaš?

Trenutno sam u fazi u kojoj želim da pomirim te dve strane u jednu zdravu sintezu. Proces nije nimalo lak, pošto na potpuno autorski rad gledam kao na ulazak u carstvo sebe, skoro pa potpuno isključeno za druge, mesto koje je crna rupa za moj mrak, sanjarenja, moje uznemirenosti I strepnje. Mesto u kojem je meni samom teško da koračam isto koliko mi je I lako. Dok u profesionalnom stvaralaštvu moram da pazim da ne pređem dozvoljenu granicu ubacivanja tog “mesta”.


Koja priča stoji iza tvojih poslednjih digitalnih kolaža (karti na IG-u)?

Najmanje je uključeno razmišljanje o samom tarotu. Sve je počelo u periodu kada sam čitao Gravity’s Rainbow od Pinčona I dobio želju da glavnog lika knjige Tajrona Slotropa pretočim u The Fool kartu koristeći se digitalnim kolažom. Rezultat mi se donekle dopao, pa sam nastavio da peglam ostatak velike arkane potpuno neopterečen simbolikom samih karata, više se igrajući sopstvenim asocijacijama. U tom trenutku to mi je bila najbolja zamena za sate provedene crtajući.

Najbolja odluka koju si doneo u poslednje vreme?

Konačno upisivanje na vožnju, haha. Izlaganje mukotrpnim tročasima teorije posle radnog dana dok u stanju stupora 56-ti put čitam pitanje napisano neljudskim jezikom, uz srednjoškolce koji vatreno dižu dva prsta u želji za novim saobraćajnim znanjima je sve sto sam ikada želeo.

Koja je poslednja stvar koju si naučio?

Da u procesu učenja stvari cvetaju sporo I rezultat ne mora da bude jedno do sada neviđeno delo. Život između preterane samokritičnosti I megalomanije je hodanje na tankoj niti, pa svakodnevno pokušavam da tu nit pretvorim u površinu podnošljiviju za hodanje, čisto da se ne bih preturio I time postigao apsolutno ništa.

D+

Lazar Mijanović

Lazar Mijanović

DACIDA Diary