Kako se rodila ljubav prema prirodnim materijalima?

Svoje umetničko istraživanje i dolaženje do rezultata bi opisala da nastaje intuitivno i organskim putem. Inspiracija su koreni iz detinjstva i uticaja obe moje bake. Provođenje vremena u prirodi je puno uticalo na moje kreativno razmišljanje. Nasuprot toga što sam odrasla u gradu, boravak u takvom okruženju puno znači za dete, tako da je i meni prijalo da boravim u babinoj bašti, gde sam imala slobodu i direktan kontakt sa prirodom. Iz tih momenata sam naknadno cedila energiju i maštala da ću jednog dana stvoriti “živu sliku” sa kojom bi mogla da komuniciram, kao da je moj ljubimac u stanu. Kako su godine prolazile, upisala sam srednju umetničku školu, a potom akademiju, moj pristup prema radu se razvijao u smeru apstrakcije, ali forme koje koristim podsećaju na mikro svet biodiverziteta. Kroz istaživanje različitih polja koji se vezuju za moje lično interesovanje, sam uspela da steknem osnovno znanje uz pomoć čega sam došla do trenutnih vizuelnih rešenja.

Kako nastaje organska slika? Na koji način uspostavljaš dijalog svojim radovima?

Savladavanjem prirodnih materijala želim da opišem svet u kome se nalazim/o, da svet prirode približim ljudima i da prikažem stvarnost na meni svojstven način. Jedan od pristupa u tom procesu je eksperiment, kroz čemu ispitujem odnos čoveka sa prirodom. Za nastanak organske slike bi mogla reći da je kompleksan proces, iz razloga što se radi o biološkom procesu koji se susreće sa spoljašnjim faktorima koji sprečava sam razvitak jedne simbioze - celine. Moja uloga u toku rada je najbitnija na samom početku, kada svaki deo alata namestim i pripremim za metamorfozu. Čitav proces posmatram i dokumentujem. Prateći razvijanje materijala, zaključujem da li je materijal spreman za prezentaciju dovođenjem do hibernacije - fiksiranja. U tom momentu se priključujem u priču metamorfoze i krenem da vodim dijalog sa radom - materijalom sa kojim u tom trenutku radim. Momenat komunikacije uključuje razne elemente koje dodajem u napitak, koji se sa potencijalom menja svoje fizičko i biološko stanje.

Koji je tvoj omiljeni materijal sa kojim voliš da radiš?

U toku studija sam počela da koristim prirodne materijale, gde dominiraju teksture i prirodne boje korišćenih elemenata – punilaca, koje u samom procesu rada prebacujem u drugi kontekst, a to su: brašno, slama, pesak, pšenica, kudelja itd. Ideja mi je bila da stvorim organsko delo, koje nije previše obrađeno i da sami materijali ostanu u izvornim stanjima. Ta dela su bila realizovana u različitim medijima, u zavisnosti koji je material u pitanju. To znači, da minimalnom intervencijom dolazim do proizvoda – samog umetničkog rada. Od navedenih nemam baš omiljeni materijal, zato što je svaki jedinstven za sebe. Trenutno istražujem jedan specifičan materijal koji se uzgaja, zove se SCOBY (skobi). On nastaje fermentacijom crnog čaja i nosi skraćenicu simbiotske kulture bakrterije i kvasca.

Koliko je za tebe važna interdisciplinarnost i sa kojim ljudima iz drugih profesija si sarađivala?

Smatram da je danas veoma korisna komunikacija između kolega uključujući iz drugih sfera i disciplina, naročito u toku produkcije umetničkog dela, kada autor radi sa različitim medijima. Prateći umetnike starijih i mlađih generacija, primećujem da se budi zainteresovanost i potreba za novim vizuelnim i likovnim rešenjima, što u većini slučaja uključuju se informacije iz drugih disciplina. Nedostatak ili potreba za tim se prepoznaje na primer kada sam autor dovodi sebe u repetativnu produkciju, stvarajući u šablonima. Na svom polju istraživanja novog uzgojenog mateijala koji je biljne vrste, imala sam priliku da stupim u kontakt sa osobama koji su me tehnološki inspirisali i davali savete za dalji rad. Oni su aktivni u sferi molekularne biologije, ekologije i biohemije. Uzajamna informacija zapravo inspiriše nas obostrano i tad dobija “šmek” naša profesija, kada se primeti kreativna sloboda i stvara se jedna interdisciplinarna igra.

Da li misliš da je biodizajn budućnost i kako vidiš da će razvijati? 

Bio - jeste budućnost, koji uključuje različite discipline, čemu je i plod bio-dizajn. Stigli smo do nezahvalne situacije i to bi trebalo da posmatramo iz sasvim drugog ugla, jer nemamo puno izbora za poboljšanje. Nalazimo se u sferi ekoloških katastrofa, kada uveliko treba da postavljamo pitanja za sopstveni životni vek. Da li ćemo imati dovoljno prirodnih resursa ili ćemo podržavati industrije koji to narušavaju (ishrana, tekstil, kozmetika itd)? Pored toga stiže sledeća, buduća generacija, kojima će zdrav život koštati i postati luksuz. Kroz zajedničku i nesebičnu produkciju za istim ciljem se mogu postići izuzetni rezultati. Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom što može fino da se sjedini za pojedinačne prakse sa sferom vizuelne umetnosti. Uzdižući prirodne elemente, karakteristike i njene prednosti postoji alternativa da se realizuju prototipi koji smanjuju naš ugljeni otisak i stvaranje (u većini) plastičnih otpadaka.

Atelje, kao radni prostor, za svakog stvaraoca je veoma bitan i intiman prostor. Pošto je izbor jako sužen vodi se konkurencijska borba među mlađem generacijom, a i kod starijih. Zbog specifične produkcije, veliki je izazov naći radni prostor. Idelan atelje za budući rad, skromno rečeno, uključuje sterilan, čist, topli prostor, sa strujom i toplom vodom. Drugo, što je veoma bitna, a postaće nužna stvar, jeste prostor koji se razdvaja na dva manja koja bi bila poseban prostor za produkciju i poseban za uzgajanje biljnih materijala. Za održavanje konstantne produkcije i uzgajanje su potrebni odgovarajući pribori i alati, takođe određeni komadi nameštaja koji su prikladni za sterilan rad (stolovi i police). Postoji puno sitnica koji su veoma bitni za savršen atelje. Da ne bi došlo do posebnog eseja u ovom odgovoru, ukratko napisano, svoj atelje zamišljam kao skromno opremljenu laboratoriju za savremenu alternativnu produkciju. U ateljeu bi radila na svojim projektima koji uključuju analiziranje novih živih materijala, potom održavanje radionica.

D+

Adrienn Újházi

Adrienn Újházi

DACIDA Diary